O meni

Ivana KuzmanovićLjubim svojo preteklost. Ničesar v njej ne bi menjala, saj prav takšni, kakršna je bila, dolgujem hvaležnost za to, kar zdaj mislim in čutim in kar želim deliti z drugimi.
Moja biografija je pomembna samo zato, ker je vsak njen del pripomogel k lepoti sedanje slike, ki jo je treba, kot vsako umetniško delo, opazovati z določene razdalje.
Veliko sem se smejala, veliko trpela, tavala naokrog in iskala, odhajala in se vračala, očarala in bila razočarana, imela sem in nisem imela in v svojo skrinjo s spomini sem shranila obilo fotografij in beležk. Govorili so mi: Stopi na žogo! Nisem razumela. Nato, ko sem stopila, sem najprej padla… Ko sem se pobrala, sem se vsega pričela učiti znova, neskončno sem se veselila in gledala na svet in ljudi z novimi očmi. Resničnost pred menoj se je odprla v drugačni luči, bistra in bleščeča. Zdaj v svojem srcu namesto žalosti in grenkobe nosim hvaležnost in ljubezen, na obrazu pa nasmeh in srečo.
Ustvarjena sem, zato da bi ustvarjala, rojena, zato da bi živela, zbujena, zato da vidim – korakam po drugi polovici svoje življenjske poti z iztegnjenimi rokami, zato da objamem ljudi.

 

Biografija

Ivana Kuzmanović - BiografijaIvana Kuzmanović je pisateljica, rojena 28. aprila 1966 v Beogradu.

V mladosti se je ukvarjala z glasbo in manekenstvom. S potovanjem po svetu je uresničevala svoje profesionalne želje in sanje – iskanje Ljubezni in same sebe.

Po vrnitvi v domovino se je odločila, da zaključi, kar je v preteklosti začela, zato je diplomirala na Pravni fakulteti v Beogradu. Iskanju Ljubezni in sebe se je posvetila še bolj.

Leta 2007 je objavila svoj prvi roman "Lemurjeva ljubezen", ki je kmalu postal kultna knjiga o ljubezni v Srbiji. Naslednjega leta je bila z objavo romana "Manj kot tri" sprejeta v Združenje književnikov Srbije. Leta 2010 je založba Laguna objavila "Amor portenjo", še eno literarno uspešnico Ivane Kuzmanović, ki je svoje iskanje Ljubezni in sebe prenesla v pisanje.

Njena naslednja literarna stvaritev "Odkar sem se vzljubila – LJUBIM" (ena najbolj prodajanih knjig v Srbiji leta 2011), delno romanizirana študija o Ljubezni, predstavlja bistvo dosedanjih ugotovitev avtorice, predstavljenih skozi križanje treh aspektov: izkustvenega, psihoterapevtskega in duhovnega.

Leta 2012, ko je postala mati, je izdala roman "V imenu Ljubezni", knjiga o moči ljubezni in pogumu, da se lahko izkuša njena moč, knjiga ki premika čustva na ravni najglobljih plasti bitja, delo ki govori o prebujanju, dozorevanju in samospoznavanju.

Ustanoviteljica je Srečanja premakni srca (Susret pomerisrca), Razgovora o Ljubezni (Razgovora o Ljubavi) in delavnic z naslovom "Ljubezen, življenje, radost", rei-ki mojster in svetovalec za osebni razvoj – Love (Life) Coach. In skupaj z vsemi tistimi, ki hodijo po Stezi srca, nadaljuje svoje iskanje Ljubezni in sebe.

 

DRUGI O MENI I MOJIM KNJIGAMA

UZDARJE LJUBAVI
Mila Milosavljević, novinar i pisac, urednik romana „Manje od tri“

oktobar 2008.

Da „ljubav pobeđuje sve“, kako je govorio Vergilije, dokazala je Ivana Kuzmanović u svom najnovijem romanu “Manje od tri“. Pobedila je sve ne bi li „manje od tri“ izrečeno već u naslovu postalo više od svega. Ovo delo jedinstven je dokaz da romani sa srećnim krajem ne moraju gotovo po pravilu da poprime epitet lakog štiva, kao i da ljubav između muškarca i žene ne mora da bude nesrećna, čak tragična da bi bila prava.
Duboko svesna da „istina oslobađa ali i obavezuje“ obavezala se autorka čitaocima svoje knjige ali i sebi samoj na istinu, na čistu iskrenost od prve do poslednje stranice svog romana. A to je urodilo plodom, punim poverenjem čitalaca kojima Ivana Kuzmanović kao najboljem prijatelju, lako, bez licemerja, sa neprikrivenom nepatvorenom radošću saopštava svoju ispovest. Pred očima pažljivih čitalaca, onih koji su pročitali njen prethodni roman “Lemurova ljubav“, prostire se jasno put duhovnog sazrevanja glavne junakinje Une. Nimalo lak put od patnje do oprosta, do oslobađanja od straha da bi se na tom prostoru načinio temelj novog, drugačijeg života koji je kako gotovo svaka rečenica ovog romana potvrđuje ipak moguć. U duhu reči Biblijskih “Ne boj se, samo veruj!“ tek kroz oprost, oslobađajući se od straha od sopstvenog bola glavna junakinja postaje potpuno spremna da ljubav daruje i darove ljubavi prima.
“Ljubav ne možeš osetiti dokle god se plašiš bola, dok svoju ranjivost ne pretvoriš u snagu a strah u poverenje“, piše Ivana Kuzmanović u svom romanu „Manje od tri“, koji u život vraća veru, da bi ona donela nadu a nada iskrilila ljubav. Ljubav koja se iz života samog slila među korice ove knjige. A gde su vera, nada i ljubav, tu je i dobro. Roman „Manje od tri“ poziva na dobro, uverava da se dobru treba i može učiti.
“Svakoga dana biramo svoje ponašanje. Svakog sekunda opredeljujmo se za dobro. U tome je suština i smisao reči ´stražite“. Stoga je ovo i knjiga o dobru. Knjiga o ljubavi. „Roman o duši“, kako je roman „Manje od tri“ videla jedna od prvih čitateljki, koja je knjigu pročitala dok je još bila u rukopisu. Izvanredno napisana ljubavna priča koja se čita u jednom dahu. Iako govori o ženi trećeg milenijuma, kada su se tehnička dostignuća, poput kompjutera i mobilnih telefona, čak stavili i u službu traganja za ljubavlju, ova priča je gotovo svevremena. Kao što je to i traganje za ljubavlju. Svevremeno. Večno. Kao i sama ljubav, kojoj je Ivana Kuzmanović na uzdarje prinela svoje delo, roman “Manje od tri“.


OPROST KAO LEK
prof. dr Radovan Bigović, protojerej
oktobar 2008.

“Izgleda da oprost nije samo naša hriščanska dužnost, već i naša nužnost ukoliko sebi želimo miran dan i spokojan san”, kaže autorka Ivana Kuzmanović u čijem romanu glavna junakinja Una stalno podseća sebe i čitaoce na lekovitost i snagu oprosta, na mir koji se samo praštanjem može zadobiti. A nema veće nagrade od mira i spokoja u duši u koju se tek tada može ugnjezditi svekolika ljubav. Naravno da je ljubav, kao i vera, dar od Boga i da se ne mogu na silu steći ma koliko čovek to želeo, ali čovek mora da svojim delanjem pomogne Bogu, kako bi Bog pomogao njemu.
U romanu “Manje od tri” ima mnogo toga duboko ličnog, ali istovremeno i svečovečanskog: ljubav, patnja, strepnja, čežnja, bekstvo u sebe, bekstvo iz sebe, nada, htenje i vapaj za promenom, za novim i nepoznatim, za Onim koji je početak i kraj života. O njoj će stručni ljudi suditi da li je dobra ili loša, literarno vredna ili ne. Kao najobičniji čitalac osećam da je ovo jedna životna knjiga koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.


ŽENSKI POGLED PUN SMELOSTI
mr Srbislav Milenković, književnik
oktobar 2008.

Izgleda da su se muškarci ispisali u prethodnim epohama, rekli sve što su umeli i imali da kažu. Na delu je nova pojava: ton savremenoj umetnosti, a sledstveno tome i savremenoj srpskoj književnosti, u velikoj meri, većoj nego ikada pre, daju danas žene autori. Može se to sviđati nekome ili ne, ali to je fakat.
Lično, sve što sam novo originalno i zanimljivo nalazio o ljudskoj osećajnosti i duhovnosti u poslednje dve decenije, nalazio sam uglavnom kod žena pisaca. One su taj nepoznati i nepotrošeni majdan ljudske emocionalnosti, istina često otkopavan i tumačen od muškaraca, ali nedovoljno i netačno protumačen.
I žene su, u našem dobu definitivno, odlučile da daju svoju meru, da nam ponude taj drugi pogled na sve, i mikro i makro kosmos. U to su unele daleko veću količinu iskrenosti i smelosti. Da, i smelosti, jer se istina ne može govoriti bez hrabrosti, bez obaziranja na posledice. Tom svojom istinom i iskrenošću one su, naprečac, doprle do srca i uma današnjih čitalaca, ostavljajući iza sebe većinu muških autora. Sada više nije nikakvo iznenađenje da su na listi od najčitanijih deset romana, u proseku osam napisale žene.
Toj generaciji produktivnih i veoma čitanih ženskih autora na domaćoj književnoj sceni, sada se sa sigurnošću pridružuje ime Ivane Kuzmanović.

Prvi prodor, prvi veliki iskorak, učinila je sa odličnim romanom prvencem “Lemurova ljubav”, 2007. godine, ali je zaista veliko pitanje bilo: Šta posle? Druga knjiga je ona mera kojom se ili ozbiljnije stupa u pamćenje čitalaca i korpus jedne literature, ili se ostaje na počecima i marginama.
Odgovor Ivane Kuzmanović bio je i brz i plodotvoran. Nepune dve godine posle lemura, ponudila nam je novi roman simpatičnog naslova “Manje od tri” u kojem iskreno, ozbiljno i maštovito proširuje polje ljudske emocije kojom se i inače njena umetnost pasionirano bavi. Zadivljujuća je ta grozničava upitanost, taj neprestani dijalog autorke sa sobom u traženju vlastitog prolaza.
Neki će reći da je to ako ne lako, onda obično štivo, jer ne pokreće nijednu veliku temu, nijedno akutno, svetsko pitanje. Mislim da greše jer ona, u stvari, pokreće jednu beskonačnu temu. Šta može biti važnije čoveku današnjice od njegovog vlastitog života, od potrebe za suočavanjem sa sobom i potrage za ljubavlju i smislom čime se bavi ova knjiga, postavljajući pitanja ali i nudeći odgovore.
Sigurno je jedno – ovaj roman će zadržati sve Ivanine stare čitaoce i steći mnoge nove, donoseći im veliku radost čitanja.


NOVA VRSTA ŽENSKOG PERA
Dragan Mraović, književnik i prevodilac

avgust 2008.

Ivana Kuzmanović objavila je dva romana od kojih je prvi "Lemurova ljubav" već postigao zavidan uspeh doživevši za kratko vreme tri izdanja, dok je druga knjiga "Manje od tri", pobrala sjajne kritike svih koji su sa ovim rukopisom došli u kontakt u vreme njegove pripreme, lekture, uređivanja i dobijanja prvih recenzija.
Po svojoj suštini, proza Ivane Kuzmanović predstavlja poziv na duhovno buđenje, na humani i optimistički stav prema životu. Reč je o ispovednoj tematici koja povremeno prelazi u opšti iskaz, u kome svaki čitalac može da nađe deo svog iskustva, baš kao da je to već negde video, čuo ili sam doživeo. Zato čitalac lako uspostavlja kontakt s tekstom.
U rukopisima Ivane Kuzmanović priča se odvija kroz govor savremenosti, uz nenametljivo korišćenje žargona, odnosno uz jezik blizak generaciji mobilnih telefona i SMS poruka. Zato je glas autora svež, a izražajnost nastaje kroz ozbiljnu analizu unutrašnjih stanja junaka svojih dela. "Dobra priča se ne dešava, ona se gradi", kaže Ivana u romanu "Lemurova ljubav", gradeći strpljivo svoju priču na temeljima sopstvenog iskustva. Njena lična dešavanja samo su polazište za stvaranje tkiva romana čija radnja nosi gospodstven, ali i duboko emotivan naboj i čiji zapleti i raspleti imaju snažan, ali nimalo sladunjav efekat. Baš to izbegavanje svake sladunjavosti i melodramatičnosti, ali s puno emotivnosti i čistote, omogućava nam da tvrdimo da je reč o sasvim novoj vrsti "ženskog pera".
Ivanina misao teče bliže savremenom mentalitetu, reklo bi se i racionalnijem, ali s velikim iskoracima u spletove snažnih osećanja. Ne boji se da potraži istinu, makar i na sopstvenu štetu i time ukazuje i čitaocu na mogući put u rešavanju nekog "nerešivog" problema. Iako Ivana Kuzmanović piše takozvanim ispovednim diskursom i u prvom licu, teško je, ako je uopšte i moguće, odrediti granice između mašte i stvarnih događaja, što čini da ispovednost nije osnovni motiv, već je ona građa za duhovnu nadgradnju i povremeni filozofski i religiozni pristup tkanju rukopisa.
Po svojoj prilici dobili smo, u Ivani Kuzmanović, novog proznog pisca čiji će romani imati veliku popularnost (tri izdanja romana prvenca za samo godinu dana), a njen rukopis uzlaznu liniju.